IP adresa je sastavljenHTTPa od 4 bajta, predstavljena decimalnim vrednostima razdvojenim tačkama ( npr. 178.148.113.89 ). IP adresa je jedinstvena numerička oznaka za svaki računar na internetu.

DNS ( Domain Name Server ) je distribuirana usluga davanja imena domena koja se koristi na internetu. DNS ukazuje na kojoj se IP adresi nalazi neki domen. DNS server usmerava browser korisnika na određeni sajt i preuzima sam sadržaj.

Na Vašem hosting nalogu u root direktorijumu postoji public_html folder. To je mesto za Vašu web stranicu. Pristupićete mu putem nekog ftp klijenta ili preko cpanel-a.

Dodatni domen je adresa sajta koja može imati potpuno zaseban sadržaj koji se smešta u zaseban pod-direktorijum u hosting nalogu. Parkirani domen se drugačije naziva i alias domen. To je jednostavno rečeno druga adresa istog sajta, odnosno parkirani domen će uvek prikazivati isti sadržaj glavnog domena (sajta) u nalogu.

Proces registracije com, net, org, info … domena traje par sati, dok proces registracije rs, co.rs, org.rs, edu.rs, in.rs domena traje od 12-24h od trenutka porudžbine.

robots.txt
# robots.txt na http://www.domen.tld
User-agent: *
Disallow: /cgi-bin/
Sitemap: http://www.domen.tld/sitemap.xml
Stavite robots.txt fajl u doc root (public_html)
Zatim na adresi:
http://tool.motoricerca.info/robots-checker.phtml proverite da li imate greški.

URL frendly primer:
.htaccess
RewriteEngine on
RewriteCond %{HTTP_REFERER} !^http://domen.tld/.*$ [NC] RewriteCond %{HTTP_REFERER} !^http://domen.tld$ [NC] RewriteCond %{HTTP_REFERER} !^http://www.domen.tld/.*$ [NC] RewriteCond %{HTTP_REFERER} !^http://www.domen.tld$ [NC] RewriteRule ^pocetna$ index.php [NC,L] RewriteRule ^neki-link$ neki-link.php [NC,L] RewriteRule ^neki-drugi-link$ neki-drugi-link.php [NC,L]
Ovaj fajl stavite u root dir (public_html). Ako je sve ok, vaše putanje sada mogu da se koriste bez .php ekstenzije …

skraćenica od engleske reči HyperText Transfer Protocol, a predstavlja glavnu i najčešću metodu prenosa informacija na Webu. Osnovna namena ovog protokola je omogućavanje objavljivanja i prezentacije HTML dokumenata, odnosno web stranica.
HTTP je samo jedan od protokola na aplikativnom nivou koji postoje na Internetu. Drugi značajniji internet protokoli na aplikativnom nivou su: FTP, HTTPS, IMAP, POP3, SMTP, SSH, SSL, Telnet, … Razvoj i standardizaciju HTTP protokola nadgledaju World Wide Web Consortium (W3C) i radne skupine Internet Engineering Task Force.

skraćenica od engleske reči File Transfer Protocol, a predstavlja protokol za prenos fajlova (datoteka). To je ustvari, naziv za protokol i vrstu usluge koji služe za razmenu fajlova između udaljenih kompjutera. FTP omogućava da se sa jednog kompjutera (kompjuter NASKE) prenesu fajlovi na drugi kompjuter (kompjuter SERVER) i u obrnutom smeru.
Ostali pojmovi bi trenutno bili suvišni!
1.1 HTML, XHTML, XML i CSS !

skraćenica od engleske reči HyperText Markup Language, a predstavlja jezik za označavanje hiperteksta. HTML je opisni jezik specijalno namenjen opisu web stranica. Pomoću njega se jednostavno mogu odvojiti elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i slično. Pored toga, u HTML standard su ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument kao što su kratak opis dokumenta, ključne reči, podaci o autoru i slično. Ovi podaci su opštepoznati kao meta podaci i jasno su odvojeni od sadržaja dokumenta.
Internet browser (Firefox, Internet Explorer, Opera, Chrome, …) prevode ovaj html tekst u format koji je prihvatljiv za ljudsko oko, odnosno u grafički format koji se vidi na ekranu.

skraćenica od engleske reči Extensible HyperText Markup Language, a predstavlja jezik za označavanje baziran na XML opisnom jeziku, i predstavlja reformulaciju HTML jezika.
XHTML kombinuje HTML oznake sa sintaksnim pravilima XML-a.
XHTML 1.0 je 26. januara 2000. godine preporučen kao standard od strane W3C, međunarodne organizacije zadužene za izradu Internet standarda.

skraćenica od engleske reči Extensible Markup Language, odnosno proširivi (metajezik) za označavanje (markup) tekstualnih dokumenata, a predstavlja standardni skup pravila za definisanje formata podataka u elektronskoj formi. Propisan je od strane W3C.
Poštujući pravila XML standarda, korisnici definišu sopstvene XML formate podataka, koje mogu koristiti za njihovo skladištenje, obradu i razmenu.
Ideja je bila da se stvori jezik koji će i ljudi i računarski programi moći jednostavno da čitaju. XML definiše opštu sintaksu za označavanje podataka pomoću odgovarajućih etiketa (tags) koje imaju poznato ili lako razumljivo značenje. Format koji obezbeđuje XML za računarske elemente može se prilagoditi najrazličitijim oblastima, kao što su elektronska razmena podataka, čuvanje podataka, odvajanje podataka od prezentacije, vektorska grafika, sistemi glasovne pošte, izrada novih specijalizovanih jezika za označavanje.

skraćenica od engleske reči Cascading Style Sheets, a služi za definisanje stilova koji određuju izgled HTML elemenata (font, boje, pozadine, razmake…). Ti stilovi se nadovezuju u Style Sheets, eksterne fajlove sa .css extenzijom, ili jednostavno se pišu u zaglavlju HTML dokumenta ili inline, odnosno na samim elementima.
Eksterni stilovi su i najbolji jer vam omogućuju uštedu vremena pri radu i pri redizajniranju HTML dokumenta, a veoma su praktični kada ima više HTML stranica.
Postoji više HTML i CSS standarda (… HTML 4.01, HTML 5, CSS 2, CSS 3 …) ali zbog efikasnosti i čistiijeg koda treba koristiti XHTML. HTML 5 i CSS 3 se u nekoj bližoj budućnosti smatra za pun pogodak ali trenutno je dobro koristiti XHTML i CSS 2, ali ce u sledećem poglavlju biti obrađen i HTML5.